JEZIVO PRIZNANJE UNUKA NAJPOZNATIJEG SATANISTE I OSNIVAČA ĐAVOLJE CRKVE:

Gledao sam orgije i ubice u rođenoj kući! Klanjali su se mom dedi svaki dan!

Život Stantona Laveja bio je sve samo ne običan, a kao dete nagledao se svega – od orgija do ubica

Lavej, čiji je deda osnivač Satanine crkve, ispričao je zanimljive detalje iz svog života i suživot sa najpoznatijim satanistom na svetu.

„Jedne blage letnje večeri moj prijatelj Kori Parks, koga nisam video godinama, došao mi je u posetu. Još 2003. kad mi je prišao muzički novinar Legs Meknejl sa idejom da napiše moju biografiju, Kori mi je rekao da sam „previše mlad i neiskusan“ da bih imao biografiju, priča Stanton Z. Lavej za Ozy.

Sedam godina kasnije, 2010., Čals Menson je mislio drugačije i zamolio je Merilin Marjnika da me intervjuiše u sklopu njegove jedine autorizovane biografije „Čarls Menson sad“.

Tako sam zaradio čitavo poglavlje posvećenom mom zauzimanju za Mensona i tzv. mensonskim ubistvima, kao i kako se ona odnose na moju ličnu mitologiju. Kad je Džesi Ventura citirao moje poglavlje u šou Hjuarda Sterna, znao sam da sam bio na tragu nečeg. Neke stvari koje sam izrekao privukle su pažnju.

Želeći da zadivim Korija time koliko se toga dogodilo u mom životu otkako se nismo videli, pročitao sam mu isto to poglavlje. Cela priča počinje sa mojim dedom Antonom Lavejom, osnivačem Satanine crkve i autorom Satanističke biblije, koji se susreo s Mensonom. Taj se sastanak odigrao u velikoj i ukrašenoj viktorijanskoj kući mog kuma, filmadžije Keneta Angera. Moj deda bio je u svom najsjajnijem izdanju tada – često noseći Drakulin ogrtač i vodeći jedan od klasičnih automobila iz svoje rastuće flote.

Moj deda je 1966. formirao crkvu Satane, što mu je donelo mnogo publiciteta. Kad je Džejn Mansfild poginula u saobraćajnoj nesreći, tabloidi su izveštavali da se sudar dogodio kao posledica prokletstva koga je moj deda tada „bacio“ na njenog tadašnjeg dečka Sema Brodija. Tom mitu je pomogao i moj deda, koji priču nikada nije opovrgao. Kada priča o fatalnoj nesreći nije bila dovoljna da ga stavi u vesti, brojni „obredi i orgije“ za koje se šuškalo da se odvijaju u njegovoj kući su pomogle. Jedan od onih koji su pokretali te priče bio je skandinavski fotograf Leif Heilberg, nagovorivši 19-godišnju Suzan Atkins da pozira gola s mojim dedom u Crnoj kući.

Brojne od tih fotografija objavljivane su u muškim časopisima kasnih 1960-ih koje su pisali o „Lavejovoj požudnoj crkvi“. Seksualni kult se naduvavao kako bi se satanizam prodao javnosti. Dokle god su bile spremne da poziraju gole, devojke su imale plaćen posao. Atkins je odigrala ulogu „vampirove neveste“ u stripovskim burleskama kluba mog deda. Izašla bi gola iz sanduka, a Drakula bi je pokupio, podigao i odneo sa pozornice.

Nikada nisam uspeo da otkrijem jesu li Atkins i Besolejl, koji su oboje učestvovali u Mansonovim ubistvima, susreli u to doba. Ono zbog čega je cela stvar još jezivija je fotografija Bobija Besolejla sa cilindrom i repom kako stoji na stepenicama stare ruske ambasade noseći natpis sa rečima Alistera Croulija „Uradi što želiš“ ispisan crvenom bojom koja liči na krv. Dve godine kasnije, na isti je način ispisana reč „svinja“ u kući ubijene Šeron Tate.

Pre nego što su Atkins i Besolejl postali ubice, moja baka je kod kuće radila dvostruki posao – podižući svoju ćerku, moju majku Zenu i ćerku mog dede iz prethodnog braka Karlu. Bavila se i svim poslovima Satanine crkve, uključujući prepisku i odgovaranja na pisma. Jedan od ljudi s kojima se dopisivala bio je potencijalni član, trgovački marinac koji je slao čudna kodirana pisma. Kada su se pisma ubice Zodijaka pojavila u medijima, moja je baka bila uverena da je marinac zapravo on. Rekla je to mom dedi, koji nije verovao da bi ovaj mogao da bude serijski ubica. Tako ga je ugostio u Crnoj kući, a nakon što je otišao baka je zaključila da su pisma uvek stizala istih datuma kada je Zodijak ubijao po San Franciscu. Taj ih je marinac na kraju oboje pozvao na večeru kod sebe, a baka je bez treptanja nakon glavnog jela i pre deserta pitala – jesi li ti Zodijak ubica? Ali on to nije bio, pa nije bilo bilo velikog otkrića i ništa se nije dogodilo. Posle je odustala od verovanja u teoriju sa kojom je bila opsednuta. Nažalost, sirota baka još uvek zbog toga strahuje za svoju sigurnost, ali i moju.

Do 1983. posao i život mog dede prilično su usporili. I tada je Ričard Ramirez, takozvani Noćni progonitelj (Night stalker), počeo da dolazi u Crnu kuću na nekakvo antihrišćansko hodočašće u susret mom dedi. Kuća je postala meta čestog vandalizma i ometanja poseda, tako da je deda napravio visoku ogradu sa bodljikavom žicom na vrhu. Kada je Ramirez došao u kuću, rekao je da to čini kako bi se rukovao sa velikim doktorom Lavejom.

Toni, kućni čuvar, vozač moga dede i povremeni čuvar dece, suočio se sa Ramirezom nakon što je primetio da neko stoji na pločniku i posmatra kuću. Neznanac je rekao Toniju da se zove Riči i samo je želeo da upozna Laveja, a oduzeo bi mu samo minut vremena. Toni mu je rekao da „briše“. Ramirez je zatim počeo da hoda u sporim krugovima oko bloka, pauzirajući kad god je stigao do naše ograde. Nakon što je ovo trajalo nekoliko sati, Toni se vratio napolje da ga se reši, noseći sa sobom pištolj u slučaju da Ramirez pokuša bilo šta. Ali Ramirez se nalazio iza ugla i na pola puta niz ulicu kada je Toni stigao do vrata.

Prošli su sati i svi su zaboravili na njega – ali tada se vratio. Ovog puta moj deda izašao je napolje, gurnuvši jedan od svojih pištolja u džep dugog crnog kaputa. Kada je prišao Ramirezu, pitao je: „Šta radiš ovde?“ „Samo sam želeo da vas upoznam, doktore Lavej“, nervozno je rekao Ramirez i pružio mu ruku. Moj deda je to ignorisao.

„Pa sad jeste i možete da krenete, ne primam neočekivane posetioce. Sledeći put zakažite sastanak“. Ramirez je rekao: „Hvala vam na svemu što činite za nas sataniste“, dok je moj deda koračao uzlaznim stepenicama.

Kad je Ramirez uhvaćen njegova poseta našoj kući postala je top priča, on je hodočastio u susret mom dedi jer je to bio verski čin pre nego što je počinio svoje zločine u ime Satane. Ramirez je kasnije rekao da je moj deda bio impresioniran njegovom inteligencijom i manirima. Ono što je moj deda zapravo rekao je da je Ramirez izgledao kao ludak. Obično bi dodao da satanizam ne odobrava ubistvo bilo koje vrste. Ovo je bilo moje detinjstvo. Ne znam da je više ili manje neverovatno da sam ispao u redu, ali jesam.“

(Kurir.rs/Express.hr/Foto: Profimedia)