Moć Iscelenja Leži u Nama
Pozitivna misao kao najbolji lek! Kako razmišlja naš ‘teledirigovani’ mozak i da li ima leka protiv ogromnog pritiska pomoću koga globalizacija hoće da nas uniformiše, a svetski moćnici da potru svaku crtu nacionalne i svake druge autentičnosti?
Ovakva pitanja ne muče samo nas, već i stanovnike mnogih, znatno većih i uticajnijih država na svetu.
Poneki ozbiljan naučnik podigne glas protiv svega što se trenutno događa na našoj planeti, ali medijska blokada i potreba da se ljudska masa unifikuje u svojoj bezličnosti, proseku i sklonosti mediokritetskom pristupu i dalje je pobednik u ovom ratu. A rat je odavno počeo i još uvek traje… Upravo o tome razgovaramo sa dr Svetozarom Radišićem, čovekom koji je nedavno objavio desetu knjigu koja se bavi ovom tematikom, a tokom prethodnih devet je najavljivao upravo ono što nam se danas dešava. Ne samo nama, već i svim stanovnicima planete. Da li je, i u kolikoj meri bio u pravu, ostavljamo vama na procenu.
■ Ovo je Vaša deseta knjiga u vezi sa fenomenima u mozgu, razmišljanjem, svešću, umnom povezanošću čoveka sa kosmosom. Zašto kažete da knjigom ‘Kako misliti – isceljivanje informacijama’ završavate svoj naučno-popularni opus?
■ U prethodnim knjigama, počev od knjige ‘Neokortikalni rat’, u kojoj sam opisao najvažnije i najrasprostranjenije načine kojima se danas utiče na ljudski mozak, preko knjiga poput veoma traženih knjiga ‘Skriveno misaono oružje’, ‘Magija u neokortikalnom ratu’, Dok misli stvaraju kosmos’ i ‘Kosmički dodir’, objasnio sam suštinu ljudskih sukoba i sveo je na različitost raspoloživih informacija. U knjizi, koja je mogla da se zove i ‘Svemoć misli’, stavio sam tačku na neshvatljivo važnu temu o moći informacija sadržanih u ljudskim mislima, emocijama i nagonu. Kako je reč o knjizi napisanoj na kraju traganja ka uzroku svetskih zbivanja i pojedinačnih problema, ona je vrsta sublimirane poruke čitaocima. Opisani su misaoni svet, psihosomatika, kosmičke umne frekvencije, zdravo razmišljanje, uticaj autohipnoze na podsvest, način na koji informacije stvaraju stvarnost. Cilj je bio, pre svega, da ukažem na opasnosti, izazove i iskušenja koji su pred ljudskim rodom, a i da ukažem na puteve i izlaze dostupne zahvaljujući razvoju nauka i tehnologija. U traganju za istinom, za koju tvrdim da je konačni izlaz, ponudio sam put do uzroka.
■ Vaša shvatanja podsećaju na delo ‘Pristonska gnoza’ Rajmonda Rijea, zar se ne plašite da Vas ne svrstaju u jeretike?
■ Čovek ima pravo da misli, te smatram da je moje mišljenje samo jedno u nizu. Na osnovu svega što znam, smatram da je Univerzum počeo da se stvara kada se ništa nije ogledalo u ogledalu. Nedostajali su ‘to nešto’ i ogledalo. Uostalom, Univerzum od svog postanja čini samo energija. Reč je o umnoj, samostvarajućoj i sveprožimajućoj energiji. Sve što postoji u univerzumu (‘energije’, materija, informacije) suštinski je skup različitih, sveprisutnih i sveprožimajućih oblika energije.
Kada ne bi postojali energija, materija i kretanje (kosmički sadržaj), sistem ljudske realnosti bi se raspao, a saznanje bi izgubilo smisao. U takvoj sredini čovek, koji nema čula za vreme i prostor, pokušava da spozna sebe nedovoljno shvaćenim mislima. Sigurno je da mu nesavršenstvo čula i odsustvo svesti o moći instinkta i intuicije stvara poteškoće u orijentaciji i doprinosi nerazumevanju vremena i prostora kao ključnih, presudnih i suštinski paradoksalnih fenomena. Za čoveka se sve vidljivo zasniva na nevidljivom, sve dostupno na nedostupnom, a sve stvarno na nestvarnom. S druge strane, bez poznanja Boga nemoguće je shvatiti kako čovek misaono funkcioniše u kosmosu i kako je moguće da su misli toliko moćne. Gde god se piše o Bogu na naučni način, koji svakako ne podseća na crkveno-dogmatski, postoji zebnja od neshvatanja ispisanih informacija, bez obzira što je rečeno kako one nastaju. Zaštita je omogućena dogmatskom tvrdnjom da je Bog dopustio izbor – i na taj način slobodoumlje – i zahvaljujući činjenici da su svi ljudi unikati. Tvrdnja da je Bog isto što i ‘umna energija’ zaista je smela iako je naučno zasnovana, a to znači i eksperimentalno potvrđena. Uostalom, poistovećivanje Boga sa sveprožimajućom umnom energijom nije u koliziji sa tvrdnjom svetog Jovana Damaskina da je samo Bog po prirodi bestelesan.
■ Vi niste naučnik kome je matična oblast medicina, pa opet značajan prostor posvećujete psihosomatici. Kako to tumačite?
■ Psihosomatska medicina pokušava da razreši i nedovoljno istražen odnos između materije i onoga što se naziva nesvesnom psihom, budući da se sve češće pominje da su psiha i materija zapravo ista pojava: ‘Jedna posmatrana iznutra, a druga spolja’, kako je govorio još Karl Gustav Jung. Još u staroj Kini lekari su dobro znali da emocije i misli imaju snažan uticaj na ljudski organizam. Te dve vrste informacione energije posebnog tipa u stanju su da izazovu različite bolesti i kod telesno veoma snažnih ljudi. Dovoljno je samo da ‘udare’ na najosetljivije mesto u organizmu i pojaviće se bolest. Psihosomatska oboljenja nastaju na relaciji duša – telo, mada suštinski čovekova duša nije deo čoveka – ona je isto što i čovek sam. Duša je sveprožimajuća, budući da prožima telo i čovekovu životnu energiju, i ne može da opstane bez njih. Psihosomatika je meni omogućila osnovu kojom dokazujem da informacije utiču na podsvest i tako razaraju, ili isceljuju dušu.
■ Šta je po Vama zdravo razmišljanje i zašto je ono značajno?
■ Isceljenje nastaje iznutra, a pokreće se mislima (samosvešću ili naumom), biljnim melemima, amajlijama, lekovima, simbolima, verom, potpunom promenom načina života, podešavanjem frekvencije protoka energije ili pod uticajem čoveka od velikog poverenja. Podsvest bolesnih ili na psihosomatskoj osnovi obolelih ljudi, radi isceljenja, treba da primi informacije u obliku ‘zdrav sam’, ‘ritam mog srca je prirodan’, ‘krvni pritisak mi je stabilan’, ‘nemam problema’, ‘lečim se’, umesto reči ‘bolujem’, ‘nije mi dobro’, ‘biće bolje’, ‘neka ti se ubuduće ispune sve želje’… Podsvest popravlja stanje organizma i uređuje ga na osnovu informacije tipa ‘zdrav sam’, jer kada primi informaciju ‘biću zdrav’, ozdravljenje će čekati, jer je vreme u informaciji neodređeno, izmiče sadašnjem radu, te se tako efekat isceljenja nikad neće postići.
■ Zašto autohipnoza, a ne meditacija i hipnoza?
■ Za samoisceljivanje je najvažnije trasiranje puta do podsvesti. Helmut Hansen je u knjizi Moć hipnoze slikovito objasnio za većinu ljudi neshvatljiv svet – svet hipnoze. Prema njegovim istraživanjima, Emil Kue (1857–1926), čovek koji je razvio nauku o autosugestiji, prvi je shvatio da je suština hipnoze – autohipnoza, i da je uvek, u svakom rešenju problema reč o efektima autohipnoze. Od Kuea potiče izreka: ‘Naše dejstvo ne podstiče volja, već sposobnost imaginacije (mentalno predstavljanje)’. Njegov poznati zaključak je da svako može sam sebe da hipnotiše i da je autosugestijom moguće otkloniti svaku svoju bolest.
Doslovno je rekao: ‘Naučite da sami sebe izlečite, vi to možete. Ja lično nisam još nikoga izlečio. Mogućnost izlečenja leži u vama. Pozovite u pomoć svoj lični duh da služi vašem telesnom i duhovnom zdravlju. Biće tu. On će vas izlečiti i bićete snažni i srećni.’
■ Kažete da je informacija presudna za sve što se dešava?
■ Informacija je sadržaj energije kojim se ona samooblikuje. U toku samooblikovanja i nakon njega preobličava se i informaciona materija. Na taj način u kosmosu je sve informisano. Informacije prikazuju svojstva energije i materije, a uz to uslovljavaju sve odnose i procese u Univerzumu. One su sredstvo za pretvaranje energije u različite oblike i za stvaranje različitih materijalnih stanja. Za izbor informacija, prema raznim kriterijumima, neophodni su znanje, iskustvo i mudrost. U zavisnosti od toga na šta utiču, informacije mogu da materijalizuju i dematerijalizuju energiju. Tako jedna reč, kao šifra (kod) sa unapred utvrđenim mentalnim značenjem, kada se nalazi u emocijama ili mislima, spaja, objedinjava i akumulira energiju. Na taj način pokreće proces izmene energijskog stanja i preobličavanje energije, promene ritma i učestalost njenog kretanja. Ovde je reč o najsnažnijem kosmičkom uticaju, kojim se menja suština (to znači i odlike) onoga na šta su informacije usmerene. U slučaju samopodešavanja duše, informacije utiču na podsvest. Razlika između informacija i misli je u tome što misli prenose informacije. Odakle? Pa iz ‘umne energije’. Kako? Jednostavno, čovek je kosmički, energijski organizam, energijski utopljen u svemir. On za komunikaciju sa kosmosom koristi misli kao vid energije. Sve vreme je čulno otvoren za informacije, a nesvesno ih prima samo u stanju dremeža, sna i dubokog sna. U stanju dubokog sna informacije mogu da menjaju ličnost.
■ Mislim da nijedan intervju ne može da obuhvati Vaše delo. Šta je suština Vaše zamisli?
■ Jak čovek usmerava energiju na promenu situacije, a slab svu energiju troši na ravnodušnost, patnju, uvrede, samooptuživanje i nezadovoljstvo. Ponudio sam način za isceljivanje informacijama, radi otklanjanja predrasuda pretvorenih u uobrazilje. Rečju, pokušao sam da pomognem ljudima u njihovom osvešćivanju, koje će biti neophodno za opstanak u neizvesnoj, bliskoj budućnosti. Izvor: Treće Oko