Legenda o tajanstvenom dobošaru koji najavljuje smrt jedan je od najrasprostranjenijih na svetu. Takozvani ‘duhovi dobošari’ svrstavaju se među najstrašnije tajanstvene fenomene, ne samo zbog zlokobnog značenja i neobjašnjivog porekla, većizbog istrajnosti kojom se pojavljuju. Jedan od tipičnih primera je fatalni dobošar koji je generacijama pratio škotsku porodicu Ogilvi, gospodare zamka Kortahi, najavljujući im smrt i propast. Legenda potiče iz srednjeg veka. Jednog dana uzamak je stigao glasnik sa neprijatnom porukom od neprijatelja tadašnjeg gospodara Kortahija. Ogilvi su ga vezali, ugurali u njegov sopstveni doboš i bacili ga sa zidina zamka. Pre nego što je poginuo, dobošar se zakleo da će zauvek progoniti ovu porodicu.
Stotinama godina svi članovi porodice Ogilvi bili su opsednuti neobjašnjivim zvukom doboša koji je, kada bi se čuo iz veće blizine, najavljivao smrt nekoga od njih i to obično nasilnu smrt. Svakoga puta kada bi se u noći iz neke sobe zamka čuo zvuk doboša, svi bi pretrnuli od straha pitajući se ko je mrtav, kada je i na koji način umro. Jedan od najpoznatijih takvih događaja zbio se na Božić 1844. godine. u zamak je stigla gošća gospođe Ogilvi, Ema Darlimpl. Istog popodneva, dok se oblačila za večeru, čula je iz susedne sobe neobičnu muziku. Ubrzo se muzika pretvorila u snažno bubnjanje doboša. Upitala je sobaricu šta se to događa, ali devojka ništa nije znala. Za stolo, spomenula je doboš svojim domaćinima i zapanjila se kada je lord pobledeo kao krpa, a njegova žena se onesvestila.
Kasnije joj je prijateljica, ledi Ogilvi, ispričala legendu i dodala da je poslednji put kada se doboš, čuo umrla prethodna lordova žena, i to tako što ju je ujeo besan pas. Sutradan je Ema ponovo čula tajanstvenog dobošara i to ju je toliko uplašilo da je odlučila da skrati posetu. Posle šest meseci ledi Ogilvi je umrla i ostavila poruku u kojoj kaže da je shvatila da je dobošar oglašavao njenu smrt. Uzrok njene smrti ostao je nepoznat, ali se pričalo da se ledi otrovala da bi izbegla strašniji kraj.
Jedan drugi gost dvorca Kortahi, prijatelj sina Ogilvijevih, čuo je doboš 19. augusta 1849. godine. Bili su u lovu, a kada je upitao svog vodiča, jednog Škotlanđanina, šta ta muzika znači, ovaj mu je odgovorio da ništa nije čuo. Posle izvesnog vremena, dobio je poruku da je njegov domaćin morao hitno da ode u London jer su mu javili da mu se otac, lorg Ogilvi, iznenada razboleo. Lord je već sutradan umro.
Poslednji put doboš se čuo 1900. godine, kada je poslednji Ogilvi stradao u Burskom ratu. Titula je tada prešla na mladu granu porodice i duh je, misleći valda da je njegova misija završena, prestao da ih opseda.
